Znam da će mnogi pročitati ovaj tekst samo zato da bi na kraju rekli nešto što nema veze sa njim ili da bi jednostavno prevrnuli očima. Tek da mu nađu manu. Ma, možda samo zato da bi izgovorili ono čuveno “ne znam ni zašto sam ovo čitao” A nije ga ni pročitao, samo ga je preleteo pogledom. E, vidite, ne pišem ga zbog takvih. Niti išta pišem za njih. Da mogu da se promene, njih bi najbliži menjali, ne bi dolazili kod mene, da ih neki tamo ja, menjam. Oni su samo početak priče, na koji ćemo se vratiti na kraju.
Pišem ovo zbog vas i sebe. Vas kojima je reč podrške potrebna i sebe kome je nikad dosta samobodrenja. Dosta više sa lažnim nadama i prijateljima. Lažnim životima. Pročitao sam da je depresija bolest pametnih ljudi i da glup čovek teško može biti depresivan. Hm. Odmah sam pomislio ono što sad i vi mislite. Bolje da sam glup. Nedostaje nam pametno i primenljivo rešenje. Pada mi na pamet jedan trik kojim se možemo poslužiti, a verujte, moramo početi da se služimo trikovima protiv samih sebe, jer se i depresija zna prevariti.
Izađite iz kuće i šetajte. Jednostavno je. Samo šetajte, bilo gde. Bez cilja i pravca. Idite u teretanu, radite vežbe, kako god, čak i nepravilno, bolje je nego da sedite kod kuće i “udarate glavom u zid”, ili gledate u jednu tačku. Onda se vratite kući, pa se istuširajte hladnom vodom. Pevajte. Vičite, iz sveg glasa. Bar na jedan dan. Neka pomisle da ste ludi, neka se komšija zapita, neka svi oni kojima se ne javljate pomisle da ste konačno shvatili. Neka se zamisle, nek i oni vide da postojite. Dosta je više umiljavanja, pa lepo nam je Selimović rekao: „Boj se ovna, boj se govna, pa kad ću živeti?“ Toliko se, na ovim našim prostorima, uvukao u čoveka taj strah od života. Sve nešto merimo da li će se naljutiti ovaj ili onaj, da li ćemo možda uvrediti onoga što nam je još pre deset godina pomogao, a ne pitamo se zašto nam je pomogao i koliko je još onih kojima se kao i nama našao, tada, da bi danas mogao da nas drži na uzici, pa da je povuče kada se njemu prohte. Pa, ne može. Pomogao, pa šta? Koliko ste samo puta vi nekome pomogli i da li ste to radili zato što ste hteli da vam bude vraćeno? Ako je bilo ko pomogao da bi mu bilo vraćeno, izgubio je dobru nameru. Pomogao sam ovome i onome, ovaj mi je razbio auto, onaj potrošio novac, ovaj molio da ga povežem sa onim, pa mi se više nikad časno nije javio. I kako se ja sad osećam zbog toga? Odlično. A taj što je vama pomogao da biste mu vratilii uslugu kada mu se prohte, njemu nije dobro. Taj želi da mu na trenutak bude dobro, pa vas zbog toga povlači za uzicu. Ostavio vas je na čekanju, pa kad mu god nije po volji, on povlači, traži. Tako čini sebe, za trenutak srećnim. E, pa ne može tako. Odsecite rep koji nosite, presecite uzicu. Niste mu ništa dužni. Niste nikome ništa dužni sem samom sebi i svojim bližnjima. Pa, zašto bi gledali ko će šta reći i da li ćete nekoga uvrediti?
Vreme je da se živi drugačije. Skinite okove. Imate li zdravlje? Vi ste već srećni. Ne možete da trpite, da se nosite sa ovim ili onim. I nemojte. Ne gledajte, ne usvajajte ono što vas muči. Ograničite šta unosite u um. Tu je problem, njega se rešite. Ne može vam niko nametnuti da radite nešto što ne želite. Koliko god vas lagali, ubeđivali i dokazivali, to je nemoguće.
Dakle, da se vratimo na početak. Oni o kojima pričah? Koji oni?
Život je samo jedan i ne trošite ga ne nevidljive ljude. Vidljive samo onda kada ih vi takvim napravite. Pomozite iz duše i srca kad god možete i ne brojte. Kad ne možete, neka se ljuti ko kako hoće. Budite ispravni u srcu. Ko je ispravan, ne boji se ničega. Ko je isparavan, spreman je da ide do kraja. Ne okrećite se i ne upadajte u depresiju zbog drugih ljudi. Živite!

A.T.