Ideal je jednostran. Ali je život mnogostran. I mno- gostruk. I svi mi brodolomnici, dok ne stigne pomoć od Svetog Nikole, lutamo i tražimo jednu davno izgubljenu Istinu. Neki mesecima, a neki decenijama. Neki u svom ataru, a neki širom sveta. „Idi za sobom“, stara je reč koju i glavna junakinja ovog romana nečujno izgovara dok živi život u maniru trilera. Mnogi je tako krivo interpretira- ju. Jer, u suštini, ona ne znači večito besciljno lutanje po lomnim gorama, već pre svega mirenje sa sobom – kao preduslov da bi se uopšte nekud krenulo i išlo. I stiglo.
Nije slučajno da se u popularnoj kulturi danas često nailazi na motiv potrage za smislom, i to i kod onih od kojih bi se najmanje očekivalo. „Papaoutai“ („Oče, gde si?“) pevala je udruženo čitava Evropa pre svega nekoliko godina, objedinjavajući ne samo vapaj umetnika za izgu- bljenim biološkim ocem, već i za prisustvom Stvoritelja. Tako i glavni lik ovog romana, Senka, kroz koju na izvestan način progovara i autor, kreće na svoj put koji se od potere za drugim pretvara u potragu za sobom. Put je, ne slučaj- no, vodi gore na Kosovo (nipošto dole, kako često kažemo) u Visoku Srbiju.
I njen život se menja onog trenutka kada prekorači tu granicu, ne nepostojeću i nebitnu administrativnu, već duhovnu, koja se jasno oseti kada se putnik namernik na- đe kraj Ibra ili ga pregazi. I tamo žive grešni ljudi, ali sa živim predanjem i živim zavetom. Zato će i od varalica moći da čuje za svetitelja, novomučenika, prepodobnog, a i od onih sa druge strane zakona vrlo jasan odnos prema nečemu što bi bile nacionalne svetinje. Samo s njima brod- olomnica će moći da čuje da u toj zemlji vladaju drugači- je zakonitosti: „Gospod Bog pokaza“, „Vera je i mnoge gladne nahranila“, konačno, „shvatih da sam ja samo zrno prašine“… I samo u takvoj sredini nekadašnja senka, kći mraka, moći će da postane kći sunca. I dete svetlosti.
Saradnici romana i recenzenti:
Neven Milakovic – Knizjevnik i pesnik, rodom iz Podgorice, zivi i radi u Baru, u poslednje vreme izuzetno poznat širom sveta, u dijaspori, po pisanju pesme Vila sa Košara.
Nemanja Dević – Doktor istorijskih nauka. Saradnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. Mlad, a već jedan od najboljih srpskih istoričara.
Jeromonah Petar – nadaleko čuveni Otac Petar iz manastira Visoki Dečani.
Goran Čigota – šef snajperske grupe legije stranaca.
Đuro Radosavavović – pisac, kolumnista, analitičar
Milenko MiškoJovanović – novinar, politički analitičar, osnivač portala in4s, gradonačelnik srpskog dela Đakovice.
Ideal je jednostran. Ali je život mnogostran. I mno- gostruk. I svi mi brodolomnici, dok ne stigne pomoć od Svetog Nikole, lutamo i tražimo jednu davno izgubljenu Istinu. Neki mesecima, a neki decenijama. Neki u svom ataru, a neki širom sveta. „Idi za sobom“, stara je reč koju i glavna junakinja ovog romana nečujno izgovara dok živi život u maniru trilera. Mnogi je tako krivo interpretira- ju. Jer, u suštini, ona ne znači večito besciljno lutanje po lomnim gorama, već pre svega mirenje sa sobom – kao preduslov da bi se uopšte nekud krenulo i išlo. I stiglo.
Nije slučajno da se u popularnoj kulturi danas često nailazi na motiv potrage za smislom, i to i kod onih od kojih bi se najmanje očekivalo. „Papaoutai“ („Oče, gde si?“) pevala je udruženo čitava Evropa pre svega nekoliko godina, objedinjavajući ne samo vapaj umetnika za izgu- bljenim biološkim ocem, već i za prisustvom Stvoritelja. Tako i glavni lik ovog romana, Senka, kroz koju na izvestan način progovara i autor, kreće na svoj put koji se od potere za drugim pretvara u potragu za sobom. Put je, ne slučaj- no, vodi gore na Kosovo (nipošto dole, kako često kažemo) u Visoku Srbiju.
I njen život se menja onog trenutka kada prekorači tu granicu, ne nepostojeću i nebitnu administrativnu, već duhovnu, koja se jasno oseti kada se putnik namernik na- đe kraj Ibra ili ga pregazi. I tamo žive grešni ljudi, ali sa živim predanjem i živim zavetom. Zato će i od varalica moći da čuje za svetitelja, novomučenika, prepodobnog, a i od onih sa druge strane zakona vrlo jasan odnos prema nečemu što bi bile nacionalne svetinje. Samo s njima brod- olomnica će moći da čuje da u toj zemlji vladaju drugači- je zakonitosti: „Gospod Bog pokaza“, „Vera je i mnoge gladne nahranila“, konačno, „shvatih da sam ja samo zrno prašine“… I samo u takvoj sredini nekadašnja senka, kći mraka, moći će da postane kći sunca. I dete svetlosti.
Roman "Ćerka sunca" sa potpisom autora možete porušiti online. Popunite formular i kontatiraćemo vas. Hvala.